Stalni napredak anatomije i nauke nas stavlja pred izazove neprestanog osavremenjivanja ud\u017ebenika.
Pi\u0161u\u0107i ovaj ud\u017ebenik oslanjali smo se na znanje koje smo sticali bave\u0107i se poslom koji volimo ali i na strane pisane anatomske izvore, pri \u010demu smo uvek nastojali da o\u010duvamo kontinuitet i tradiciju beogradske \u0161kole anatomije koja nas je zadu\u017eila prvim ud\u017ebenikom anatomije na srpskom jeziku objavljenim 1923. godine. Tokom nastajanja ovog ud\u017ebenika bili smo suo\u010deni sa brojnim stru\u010dnim i nau\u010dnim dilemama koje su te\u0161ko razre\u0161ive. Sam odabir poglavlja u ovom ud\u017ebeniku je predstavljao izazov jer se pojedini organi ili strukture ne nalaze u dupljama ili prostorima uz koje su opisivani, mada su vidljivi unutar njih ili im se pristupa kroz njih. Tako\u0111e, bilo je neophodno napraviti ravnote\u017eu izme\u0111u topografskog i sistemskog pristupa u izu\u010davanju anatomije jer su oni usmereni prvenstveno prema hirur\u0161kim, odnosno internisti\u010dkim medicinskim disciplinama. Verujemo da je ravnote\u017ea izme\u0111u ove dve klini\u010dke oblasti koje su stubovi medicine o\u010duvana na\u0161im pristupom i da \u0107e na\u0161i studenti i kolege to prepoznati.
Tako\u0111e, mo\u017eda \u0107e se na\u0161i studenti ili kolege sa pretklini\u010dkih disciplina zapitati za\u0161to se u na\u0161em ud\u017ebeniku pojavljuju histolo\u0161ki ili isti\u010du pojedini funkcionalni aspekti vezani za organe ili strukture.
Razlog za ovo je na\u0161 pristup koji se rukovodi aksiomom da je ljudsko telo jedinstvena morfolo\u0161ko-funkcionalna celina i da je njegovo poznavanje nepojmljivo bez istovremenog preplitanja gra\u0111e (mikromorfologije i makromorfologije) i funkcije, uz dodatak osnovnih klini\u010dkih komentara. Ovi klini\u010dki komentari su posebno uokvireni i ozna\u010deni sli\u010dicom na kojoj su stetoskop i simbol srca. Verujemo da \u0107e pomo\u0107i studentima da shvate: da li mo\u017eemo da \u017eivimo bez pojedinih organa ili struktura, kako morfolo\u0161ka anomalija ili anatomska varijacija doprinose pojavi ili razvoju bolesti, za\u0161to se bol kod pojedinih oboljenja javlja ba\u0161 na ustanovljenom mestu, za\u0161to se patolo\u0161ki procesi javljaju \u010de\u0161\u0107e u pojedinim delovima organa ili pojedinim strukturama, za\u0161to se patolo\u0161ki procesi \u0161ire na razli\u010dite na\u010dine, kako i gde se \u0161ire patolo\u0161ki procesi?
Pa\u017eljiv \u010ditalac \u0107e uo\u010diti da je u ovom ud\u017ebeniku zna\u010dajna pa\u017enja posve\u0107ena i vaskularnoj anatomiji jer je ona va\u017ean deo na\u0161e tradicije i oblast po kojoj je na\u0161a \u0161kola anatomije prepoznatljiva u svetskim nau\u010dnim okvirima. Va\u017ene anatomske varijacije su tako\u0111e navo\u0111ene u \u017eelji da studentima i kolegama
skrenemo pa\u017enju da se u na\u0161im ud\u017ebenicima prezentuje uobi\u010dajena gra\u0111a ljudskog tela ili \u201canatomija proseka\u201d ali da ona nije uvek takva.
Eponimi (oni po kojima su ili ono po \u010demu su strukture nazivane) su navo\u0111eni u duhu srpskog jezika uz izvorni navod i osnovne podatke u zagradama. Pominjanjem istra\u017eiva\u010da koji su utirali put anatomiji i morfolo\u0161kim naukama odajemo po\u010dast na\u0161im prethodnicima ili u\u010diteljima bez kojih ne bi bilo ni beogradske \u0161kole anatomije, ni nas. Posebnu zahvalnost dugujemo kolegama: prof. dr Milanu Radovi\u0107u na stru\u010dnim poja\u0161njenjima vezanim za pojedine klini\u010dke komentare i dr Aleksandru Brzakovi\u0107u na stru\u010dnoj pomo\u0107i u oblastima preplitanja morfologije i radiologije. Tako\u0111e, veliku zahvalnost dugujemo na\u0161im recenzentima: prof. dr Slobodanu Malobabi\u0107u, anatomu koji nas podr\u017eava i savetuje du\u017ee od 30 godina, prof. dr Sr\u0111anu \u0110uranovi\u0107u, internisti i gastroenterologu koji nas je podr\u017eao u oblastima koje su nam nedovoljno poznate i prof. dr Goranu Vuja\u0161kovi\u0107u, anatomu koji nas je ohrabrivao u na\u010dinima prikazivanja anatomskog znanja.
Ilustracije u ovom ud\u017ebeniku su nastale zahvaljuju\u0107i izuzetnom radu mr Slavenke Kova\u010devi\u0107. U odabiru ilustracija je u\u010destvovao prof. dr Milan Milisavljevi\u0107 koji je svojim grafi\u010dkim ve\u0161tinama dodatno oplemenio ovaj ud\u017ebenik. Tako\u0111e, deo ilustracija je odabrao i uradio prof. dr Aleksandar Malikovi\u0107.
Ud\u017ebenik je prvenstveno namenjen na\u0161im sjajnim studentima od kojih o\u010dekujemo mi\u0161ljenja i predloge kako bismo pobo\u0161ljali ovaj ud\u017ebenik u izdanjima koja slede. Nemojte zaboraviti da je cilj studiranja sticanje znanja i usvajanje ve\u0161tina na koje \u0107ete se oslanjati tokom bavljenja plemenitim
lekarskim pozivom. Verujte u nauku i obrazovanje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stalni napredak anatomije i nauke nas stavlja pred izazove neprestanog osavremenjivanja ud\u017ebenika. Pi\u0161u\u0107i ovaj ud\u017ebenik oslanjali smo se na znanje koje smo sticali bave\u0107i se poslom koji volimo ali i na strane pisane anatomske izvore, pri \u010demu smo uvek nastojali da o\u010duvamo kontinuitet i tradiciju beogradske \u0161kole anatomije koja nas je zadu\u017eila prvim ud\u017ebenikom anatomije na srpskom jeziku objavljenim 1923. godine. Tokom nastajanja ovog ud\u017ebenika bili smo suo\u010deni sa brojnim stru\u010dnim i nau\u010dnim dilemama koje su te\u0161ko razre\u0161ive. Sam odabir poglavlja u ovom ud\u017ebeniku je predstavljao izazov jer se pojedini organi ili strukture ne nalaze u dupljama ili prostorima uz koje su opisivani, mada su vidljivi unutar njih ili im se pristupa kroz njih. Tako\u0111e, bilo je neophodno napraviti ravnote\u017eu izme\u0111u topografskog i sistemskog pristupa u izu\u010davanju anatomije jer su oni usmereni prvenstveno prema hirur\u0161kim, odnosno internisti\u010dkim medicinskim disciplinama. Verujemo da je ravnote\u017ea izme\u0111u ove dve klini\u010dke oblasti koje su stubovi medicine o\u010duvana na\u0161im pristupom i da \u0107e na\u0161i studenti i kolege to prepoznati. Tako\u0111e, mo\u017eda \u0107e se na\u0161i studenti ili kolege sa pretklini\u010dkih disciplina zapitati za\u0161to se u na\u0161em ud\u017ebeniku pojavljuju histolo\u0161ki ili isti\u010du pojedini funkcionalni aspekti vezani za organe ili strukture. Razlog za ovo je na\u0161 pristup koji…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":188,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4,9],"tags":[],"class_list":["post-187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novo","category-osnovne-studije"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=187"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/187\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":189,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/187\/revisions\/189"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}