Nikada u istoriji \u010dove\u010danstva nije do\u0161lo do toliko fundamentalnih promena u relativno kratkom periodu, kao \u0161to su se desile na prelazu poslednja dva milenijuma. Ove promene se na globalnom nivou de\u0161avaju velikom brzinom u svim segmentima dru\u0161tva, ali posebno u nauci i tehnologiji, i samim tim zdravstvu i obrazovanju, pru\u017eaju\u0107i velike izazove i neslu\u0107ene mogu\u0107nosti hirur\u0161koj profesiji, kao jednoj od najva\u017enijih medicinskih disciplina. Pravu revoluciju u hirurgiji u novom veku uneo je veliki napredak tehnologije, koja je danas neizostavno zastupljena u svim njenim oblastima. Razvoj tehnolo\u0161ke misli i brza razmena najnovijih saznanja su omogu\u0107ili da pojedine hirur\u0161ke procedure budu potisnute novim, kvalitetnijim i bezbednijim, kao i da \u201eumetnost hirurgije<\/em>\u201c integri\u0161e \u201ehirur\u0161ka nauka<\/em>\u201c zasnovana na proverenim i dokazanim principima. <\/p>\n\n\n\n Sadr\u017eaj ud\u017ebenika je sistematizovan u \u010detiri osnovna dela podeljenih u 97 poglavlja, koja konceptualno i sadr\u017eajno odgovaraju strukturi plana i programa nastavnih jedinica iz predmeta hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvi deo ud\u017ebenika je koncipiran u vidu tri poglavlja u kojima su prikazani nezaobilazni osnovni pojmovi, filozofski koncept savremene hirur\u0161ke prakse, kao i eti\u010dke i istorijske \u010dinjenice kojih svaki student medicine, ali i lekar, mora biti u potpunosti svestan. Ne sme se zaboraviti da razvoj hirurgije po\u010diva na visokim eti\u010dkim principima, ali i hrabrim i lucidnim pionirskim dostignu\u0107ima na\u0161ih, u hirur\u0161kom svetu besmrtnih prethodnika. Istorijatu hirurgije je posve\u0107ena du\u017ena pa\u017enja, jer je poznavanje najva\u017enijih elemenata istorijskog nasle\u0111a hirurgije ne samo obavezni segment nastavnog opusa koji je \u010desto zanemarivan, ve\u0107 i svojevrstan odraz intelektualne \u0161irine lekara. U drugom delu sastavljenom od 16 poglavlja je dat koncept op\u0161te hirurgije, odnosno oblasti koje svaki diplomirani student medicine nesporno mora dobro da poznaje. U ovom delu ud\u017ebenika su prikazani osnovni op\u0161ti principi savremene hirurgije zajedno sa prakti\u010dnim delovima koji se odnose na razumevanje i le\u010denje pre svega hitnih hirur\u0161kih stanja. U tre\u0107em delu je u 8 poglavlja sa\u017eeto sve \u0161to je neophodno da se razumeju osnove anesteziologije, reanimatologije i intenzivnog le\u010denja, kao neizostavnih i komplementarnih delova savremene hirurgije. U poslednjem, \u010detvrtom delu je u jedanaest hirur\u0161kih specijalnosti, podeljenih u ukupno 70 poglavlja, predstavljen savremeni organolo\u0161ki koncept, gde su razmatrane patofiziolo\u0161ke, klini\u010dke, dijagnosti\u010dke i terapijske specifi\u010dnosti oboljenja pojedinih organa. Au courant<\/em> koncept je, nadamo se, o\u010digledan u \u010ditavom ud\u017ebeniku i ilustrovan je odgovaraju\u0107im naglaskom na bolestima od savremenog hirur\u0161kog interesa.<\/p>\n\n\n\n U osnovi ovo delo je nastavak niza visoko kvalitetnih zvani\u010dnih ud\u017ebenika iz hirurgije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su dali poluvekovni neprocenjiv doprinos hirur\u0161koj edukaciji studenata i lekara na ovim prostorima. Prvi ud\u017ebenik koji je objavljen pre ta\u010dno 50 godina je bio Hirurgija – ud\u017ebenik za medicinare i lekare<\/strong>, \u010diji su urednici bili akademik Sava Petkovi\u0107 i prof. Stanislav Bukurov (Beograd-Zagreb; Medicinska knjiga, 1973). Drugi ud\u017ebenik Osnovi hirurgije – ud\u017ebenik za studente medicine<\/strong> je objavljen 1988. godine, a predsednik redakcionog odbora je bio akademik Zoran B. Gerzi\u0107 (Beograd; Medicinski fakultet). Nakon \u0161est godina iza\u0161ao je ud\u017ebenik Hirurgija – osnovi hirurgije<\/strong>; Op\u0161ti i specijalni deo, \u010diji su glavni urednici bili prof. Milan Dragovi\u0107 i akademik Zoran B. Gerzi\u0107 (Beograd; Medicinska knjiga, 1994). Novi ud\u017ebenik pod nazivom Hirurgija za studente i lekare<\/strong> pod uredni\u0161tvom prof. Dragoslava Stevovi\u0107a (Beograd; Savremena administracija) je objavljen 2000. godine. Osam godina kasnije, nasledi\u0107e ga ud\u017ebenik Hirurgija za studente medicine<\/strong>, urednika prof. \u017divana Maksimovi\u0107a (Beograd; Medicinski fakultet, 2008). <\/p>\n\n\n\n Iskreno verujemo se da \u0107e ovaj ud\u017ebenik ispuniti o\u010dekivanja i biti stabilan temelj i zna\u010dajna podr\u0161ka u stru\u010dnom radu na kome \u0107e budu\u0107i lekari graditi svoju karijeru, ali i da \u0107e pribli\u017eiti kompleksnost, uzvi\u0161enost i inspirativnost zanata, nauke i umetnosti koju nazivamo hirurgija.<\/p>\n\n\n\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nikada u istoriji \u010dove\u010danstva nije do\u0161lo do toliko fundamentalnih promena u relativno kratkom periodu, kao \u0161to su se desile na prelazu poslednja dva milenijuma. Ove promene se na globalnom nivou de\u0161avaju velikom brzinom u svim segmentima dru\u0161tva, ali posebno u nauci i tehnologiji, i samim tim zdravstvu i obrazovanju, pru\u017eaju\u0107i velike izazove i neslu\u0107ene mogu\u0107nosti hirur\u0161koj profesiji, kao jednoj od najva\u017enijih medicinskih disciplina. Pravu revoluciju u hirurgiji u novom veku uneo je veliki napredak tehnologije, koja je danas neizostavno zastupljena u svim njenim oblastima. Razvoj tehnolo\u0161ke misli i brza razmena najnovijih saznanja su omogu\u0107ili da pojedine hirur\u0161ke procedure budu potisnute novim, kvalitetnijim i bezbednijim, kao i da \u201eumetnost hirurgije\u201c integri\u0161e \u201ehirur\u0161ka nauka\u201c zasnovana na proverenim i dokazanim principima. Sadr\u017eaj ud\u017ebenika je sistematizovan u \u010detiri osnovna dela podeljenih u 97 poglavlja, koja konceptualno i sadr\u017eajno odgovaraju strukturi plana i programa nastavnih jedinica iz predmeta hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvi deo ud\u017ebenika je koncipiran u vidu tri poglavlja u kojima su prikazani nezaobilazni osnovni pojmovi, filozofski koncept savremene hirur\u0161ke prakse, kao i eti\u010dke i istorijske \u010dinjenice kojih svaki student medicine, ali i lekar, mora biti u potpunosti svestan. Ne sme se zaboraviti da razvoj hirurgije po\u010diva na visokim eti\u010dkim…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":216,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4,9],"tags":[],"class_list":["post-215","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novo","category-osnovne-studije"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/215","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=215"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/215\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":217,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/215\/revisions\/217"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=215"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=215"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/cibid.med.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=215"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}