Stalni napredak anatomije i nauke nas stavlja pred izazove neprestanog osavremenjivanja udžbenika. Pišući ovaj udžbenik oslanjali smo se na znanje koje smo sticali baveći se poslom koji volimo ali i na strane pisane anatomske izvore, pri čemu smo uvek nastojali da očuvamo kontinuitet i tradiciju beogradske škole anatomije koja nas je zadužila prvim udžbenikom anatomije na srpskom jeziku objavljenim 1923. godine. Tokom nastajanja ovog udžbenika bili smo suočeni sa brojnim stručnim i naučnim dilemama koje su teško razrešive. Sam odabir poglavlja u ovom udžbeniku je predstavljao izazov jer se pojedini organi ili strukture ne nalaze u dupljama ili prostorima uz koje su opisivani, mada su vidljivi unutar njih ili im se pristupa kroz njih. Takođe, bilo je neophodno napraviti ravnotežu između topografskog i sistemskog pristupa u izučavanju anatomije jer su oni usmereni prvenstveno prema hirurškim, odnosno internističkim medicinskim disciplinama. Verujemo da je ravnoteža između ove dve kliničke oblasti koje su stubovi medicine očuvana našim pristupom i da će naši studenti i kolege to prepoznati. Takođe, možda će se naši studenti ili kolege sa pretkliničkih disciplina zapitati zašto se u našem udžbeniku pojavljuju histološki ili ističu pojedini funkcionalni aspekti vezani za organe ili strukture. Razlog za ovo je naš pristup koji…
